Narodna Republika Kina

Kina je treća po veličini zemlja u svetu sa površinom od 9,6 miliona km², kao i najmnogoljudnija zemlja sveta sa oko 1,4 milijarde stanovnika. NR Kina ima obalu od 14.500 km i graniči se (smerom kazaljke sata, od istoka ka severu) sa Vijetnamom, Laosom, Mjanmarom, Indijom, Butanom, Nepalom, Pakistanom, Avganistanom, Tadžikistanom, Kirgizijom, Kazahstanom, Rusijom, Mongolijom i Severnom Korejom. Glavni grad je Peking. Kina ima stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kina je druga najveća ekonomija sveta po BDP-u, kao i najveći izvoznik roba na svetu.

Administrativna podela

Narodna Republika Kina ima suverenitet nad dvadeset i dve pokrajine, dok Tajvan smatra svojom dvadeset trećom pokrajinom. Tu su još i pet autonomnih oblasti, četiri opštine pod centralnom upravom i dve specijalne administrativne regije koje uživaju veliku autonomiju. Dvadeset dve pokrajine, pet autonomnih oblasti i četiri opštine nazivaju se još i kontinentalnom Kinom, sa izuzetkom Hong Konga i Makaua.

Provincije

• Anhui
• Gansu
• Guidžou
• Đangsi
• Đangsu
• Đilin
• Junan
• Guandong (najveći izvozni centar)
• Ćinghai
• Ljaoning
• Sečuan
• Tajvan^*
• Fuđien
• Hainan
• Henan
• Hebei
• Heilungđang
• Hubei
• Hunan
• Džeđang (veliki proizvodni centar)
• Šansi
• Šensi
• Šandung

^*_{Tajvan je od 1949. pod upravom Republike Kine. Narodna Republika Kina ga smatra "otcepljenom pokrajinom" i insistira da je Tajvan neotuđivi deo kineske teritorije.}

Autonomne pokrajine

• Guangsi
• Unutrašnja Mongolija
• Ningsja
• Sinkjang
• Tibet

Regioni (opštine pod centralnom upravom)

• Peking (glavni grad)
• Čungćing
• Šangaj (najveća luka i finansijski centar)
• Tjencin

Specijalne administrativne regije

• Hong Kong (međunarodni trgovinski centar)
• Makao

Reljef

Teritorija Kine obuhvata raznovrsne tipove reljefa. Više od 2/3 zemlje zauzimaju planinski lanci, brda i visoravni, pustinje i polupustinje. Na istoku, uz obale Žutog i Istočnokineskog mora, nalazi se prostrana i gusto naseljena aluvijalna ravan u kojoj živi oko 90% stanovništva. Ove oblasti su u ozbiljnim ekološkim uslovima, što je rezultat duge i intenzivne poljoprivrede i zagađenja životne sredine.

Na severu se nalazi Mongolska visoravan. Južnom Kinom dominiraju brda i niski planinski venaci. Na zapadu se prostiru visoki planinski lanci, od kojih su najvažniji Himalaji, sa najvišom tačkom Kine na istočnoj strani Mont Everesta, dok se visoke visoravni pojavljuju između sušnijih predela kao što su pustinje Taklamakan i Gobi.

Vode

U Kini postoji mnogo reka čija je ukupna dužina oko 220.000 km. Reke Kine čine unutrašnje i spoljašnje sisteme. Spoljašnje reke, među kojima su Jangcekjang, Hoangho, Heilungđang, Biserna reka, Mekong, Nujiang i Jalutsangpo, se ulivaju u Tihi, Indijski i Severni ledeni okean, a njihov sliv pokriva oko 64% države. Unutrašnje reke pokrivaju oko 36% zemlje; njihov broj je mali i nalaze se daleko jedna od druge. One se ulivaju u jezera u unutrašnjim oblastima ili se gube u pustinjama i slanim močvarama.

U Kini se nalazi mnogo jezera, ukupne površine oko 80.000 km². Postoje i oko hiljadu veštačkih jezera. Jezera u Kini se takođe mogu podeliti na spoljašnja i unutrašnja. Spoljašnja jezera su uglavnom bogata slatkovodnim akvaproduktima, kao što su Pojang, Dongting i Tajhu. Unutrašnjosti obuhvataju slana jezera, od kojih je najveće jezero Kinghaj. Mnoga jezera u unutrašnjosti su presahla, kao što je jezero Lob Nor.

Klima

Klima Kine je veoma raznolika – od suptropske na jugu do umerene na severu. Na obali vreme određuju monsuni, koji se javljaju zbog različitih apsorpcionih moći zemljišta i okeana. Sezonsko kretanje vazduha i prateći vetar donose velike količine vlage leti i relativno suve zime. Dolazak i trajanje monsuna u velikoj meri određuju broj i raspodelu padavina u zemlji.

Ogromna razlika u širini, dužini i visini Kine za posledicu ima različite temperature i vremenske režime, uprkos činjenici da najveći deo zemlje leži u oblasti umerene klime. Najsevernija kineska pokrajina Heilungđang nalazi se u oblasti umerene klime, a južno ostrvo Hajnan u tropima. Temperatura razlike između ove dve regije tokom zimskih meseci je velika, ali se u letnjim mesecima smanjuje. U severnom delu Heilungđanga temperatura u januaru može pasti i do -30 °C, prosečna temperatura je oko 0 °C. Prosečna temperatura u julu ove oblasti je 20 °C. U južnim delovima pokrajine Guandong prosečna temperatura se kreće od 10 °C u januaru do 28 °C u julu.

Padavine variraju čak i više od temperatura. Na južnim padinama Kinling padaju velike količine kiše, najviše za vreme letnjih monsuna. Severno i zapadno od planine verovatnoća padavina se smanjuje. Severozapadna oblast zemlje je veoma suva, sa pustinjama (Taklamakan, Gobi, Ordos) i gotovo bez padavina.

Južne i istočne oblasti Kine često stradaju od razornih tajfuna i poplava, monsuna, cunamija i suša. Veliki problem predstavlja širenje pustinja, posebno pustinje Gobi. Iako su zaštitni pojasevi šuma sađeni još od 1970-ih smanjili učestalost peščanih oluja, duže suše i loše poljoprivredne navike izazivaju peščane oluje koje muče severnu Kinu svakog proleća, a odatle se šire prema Koreji i Japanu. Kina godišnje izgubi oko 4.000 km² zemlje zbog dezertifikacije. Vode, erozija i kontrola zagađenja postali su važna pitanja u odnosima Kine sa drugim zemljama.

Istorija

Drevna Kina je jedna od najstarijih civilizacija čovečanstva. Istorija Kine, prema tradicionalnim kineskim zapisima, se proteže do vremena Tri suverena i pet imperatora pre oko 5.000 godina. Zapisana istorija, podržana arheološkim dokazima, potiče iz 16. veka p.n.e. Kina je jedna od najstarijih kontinualnih civilizacija na svetu.

Kineska država potiče od gradova-država u dolini Hoanghoa. Godina 221. p.n.e. se često uzima za godinu u kojoj je Kina ujedinjena u veliko kraljevstvo ili carstvo. Te godine Ćin Ši Huang je prvi ujedinio Kinu. Sukcesivne kineske dinastije su razvile birokratski sistem koji je omogućio kineskom caru da kontroliše ogromnu teritoriju.

Konvencionalno gledište na istoriju Kine je da je država prolazila kroz periode političkog jedinstva i nejedinstva, a povremeno su njom dominirali tuđinski narodi, od kojih se većina stopila sa Kinezima. Kulturni i politički uticaji iz mnogih delova Azije, prenošeni sukcesivnim imigracijama, širenjima i kulturnim asimilacijama, spojeni su u kinesku kulturu.

Kineski građanski rat završio je 1949. godine. Komunistička partija Kine preuzela je vlast nad glavninom Kine, dok se Kuomintang povukao na Tajvan. Mao Cedung je 1. oktobra 1949. proglasio Narodnu Republiku Kinu. Od kraja 1970-ih Kina je započela period ekonomskih reformi pod vođstvom Denga Sjaopinga, što je otvorilo put ka ekonomskoj modernizaciji zemlje.

Ekonomija

Od kraja 1978. kinesko vođstvo je započelo ekonomske reforme. Dotad je kineska ekonomija bila planska ekonomija sovjetskog tipa. Reformisana je u mešovitu ekonomiju, mnogo bližu tržišnoj ekonomiji, ali još uvek pod političkim okvirima koje nameće Komunistička partija Kine. Kolektivizacija u poljoprivredi zamenjena je privatizacijom zemlje. Povećana je odgovornost lokalnih vlasti i direktora fabrika. Dozvoljeno je otvaranje velikog broja manjih privatnih firmi, a strane investicije su ohrabrene brojnim ekonomskim i političkim merama. Kao rezultat tih promena kineska ekonomija je postala mešovita, a Kina je 2001. godine primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO).

Specijalne ekonomske zone su najpre formirane u priobalnim gradovima, a kasnije su se raširile i na veće kineske gradove, uključujući Peking i Šangaj. Kina je ostvarila značajan ekonomski rast u poslednjih nekoliko decenija i postala druga po veličini ekonomija na svetu. Kina je vodeći svetski izvoznik i ključni proizvodni centar za globalnu privredu.

Kina je uglavnom postala proizvođač sa niskim troškovima. Troškovi proizvodnje u Kini su mnogo manji nego u mnogim drugim zemljama. Postoji ogroman jaz u bogatstvu između obalnog područja Kine i unutrašnjosti. To predstavlja problem koji može potencijalno destabilizovati zemlju, pa je vlada Kine zadnjih godina započela niz inicijativa kojima bi se pomoglo unutrašnjosti Kine da sustiže ekonomski razvoj naprednijeg područja.

Spoljnotrgovinska razmena

Za proteklih nekoliko decenija kineska privreda je pretrpela ogromne promene. Od rigidne centralizovane privrede transformisala se u privredu koja sve više podleže uticajima otvorenog tržišta. NR Kina danas predstavlja političku, vojnu i nuklearnu silu sa velikim ekonomskim uticajem. Proces privrednih reformi obuhvatio je osnivanje specijalnih ekonomskih zona sa značajnim poreskim i carinskim olakšicama, većom samostalnošću u poslovanju, sa osnovnim ciljem privlačenja stranih investitora.

Specijalne ekonomske zone najpre su formirane u priobalnim gradovima, da bi u kasnijoj fazi status otvorenih gradova dobili svi glavni gradovi provincija i autonomnih regija. Takođe su preduzete reformske mere u oblasti cena, finansija, bankarstva i spoljne trgovine. Rađanje novog ekonomskog džina na Dalekom Istoku uslovilo je masovni priliv kapitala u Kinu kroz sve brojnije prisustvo multinacionalnih kompanija koje otvaraju proizvodne pogone, koristeći sve pogodnosti kada je u pitanju ulaganje stranog kapitala, a pre svega jeftinu radnu snagu.

Kina je po obimu trgovinske razmene sa svetom jedan od vodećih svetskih trgovinskih partnera. Strane investicije nastavljaju da prističu u Kinu, što je čini jednom od najatraktivnijih destinacija za investiranje u svetu.

Kina uvoz i izvoz

Kina je najveći svetski izvoznik roba sa izvozom koji premašuje 3.000 milijardi dolara godišnje. Glavni izvozni proizvodi obuhvataju elektroniku, mašine, tekstil, nameštaj, igračke i automobilske delove. Kineska proizvodnja snabdeva globalno tržište zahvaljujući razvijenim industrijskim zonama, posebno u provincijama Guandong, Džeđang i Đangsu.

Sa druge strane, Kina je takođe drugi najveći uvoznik na svetu. Glavni uvozni proizvodi uključuju sirovine (naftu, gvožđe, bakar), poluproizvode, visokotehnološku opremu i poljoprivredne proizvode. Trgovinski partneri Kine su SAD, Evropska unija, Japan, Južna Koreja i zemlje ASEAN-a.

Za kompanije koje žele da posluju sa Kinom, ključno je razumevanje carinskih procedura, certifikata kvaliteta i logističkih sistema. Kina ima razvijenu mrežu luka (Šangaj, Šenžen, Ningbo) koje omogućavaju brzu i efikasnu distribuciju robe širom sveta.

Canton Fair i trgovinski sajmovi

Canton Fair (Guangdžou sajam) je najveći trgovinski sajam u Kini i jedan od najvažnijih B2B događaja na svetu. Održava se dva puta godišnje (proleće i jesen) u gradu Guangdžou, u provinciji Guandong. Sajam postoji od 1957. godine i privlači više od 200.000 poslovnih posetilaca iz celog sveta.

Na Canton Fair-u se predstavlja preko 60.000 kineskih dobavljača iz različitih industrija: elektronika, kućni aparati, mašine, tekstil, nameštaj, igračke, sportska oprema, medicinska oprema i mnogo drugih kategorija. Sajam je podeljen u tri faze, svaka fokusirana na različite sektore.

Pored Canton Fair-a, u Kini se održavaju i drugi značajni trgovinski sajmovi: Yiwu Commodities Fair, Hong Kong Toys & Games Fair, Shanghai International Furniture Fair i Guangdžou International Lighting Exhibition. Ovi događaji predstavljaju odličnu priliku za direktan kontakt sa proizvođačima, pregovaranje o cenama i uslovima isporuke, kao i uvid u najnovije proizvode i tržišne trendove.

Za učesnike sajmova važno je pripremiti se unapred: rezervisati smeštaj na vreme, pripremiti poslovne kartice, saznati koje paviljone posetiti i uspostaviti kontakt sa potencijalnim dobavljačima pre sajma. Poseta Canton Fair-u i drugim sajmovima može značajno olakšati pronalaženje pouzdanih partnera u Kini.