Sjedinjene Američke Države su tokom poslednjih godina više puta uvodile visoke carine na robu iz Kine, uključujući solarne panele, vozila, čelik, aluminijum i druge proizvode. Deo mera počeo je tokom mandata Donalda Trampa, a kasnije su ih administracija Džoa Bajdena zadržala ili prilagodila.
U praksi, carine predstavljaju dodatni trošak na uvoznu robu, koji formalno plaćaju uvoznici u SAD, ali se on često prenosi na krajnje kupce kroz više cene.
Bajdenova administracija zadržala je većinu postojećih tarifa na kinesku robu, a u pojedinim segmentima ih je i pooštrila — posebno za solarne panele, baterije, kompjuterske čipove, čelik i aluminijum. Posebnu pažnju izazvale su i carine na kineska električna vozila, uz obrazloženje da je cilj zaštita domaće industrije i radnih mesta u SAD.
„Odlučan sam da budućnost električnih vozila u Americi prave sindikalni radnici. Tačka!“, poručio je predsednik Bajden obrazlažući deo ovih mera.
Sadržaj
Carine EU na kineska električna vozila
Evropska unija je takođe pooštrila trgovinske mere prema Kini. Nove tarife na kineska električna vozila kreću se okvirno između 17,4% i 37,6%, uz postojeću osnovnu stopu od 10% na putnička vozila.
Evropska komisija je navela da dodatne tarife stupaju na snagu 5. jula, nakon istrage koja je ukazala na državne subvencije duž lanca snabdevanja — od sirovina za baterije do logistike i izvoza gotovih vozila.
Carine su diferencirane po proizvođačima, u zavisnosti od procene obima subvencija i stepena saradnje u istrazi:
- BYD: oko 17,4%
- Geely: oko 19,9%
- SAIC: oko 37,6%
Za druge proizvođače električnih vozila iz Kine koji su sarađivali u istrazi predviđena je stopa od oko 20,8%, dok se za nesaradljive proizvođače pominje najviša stopa od oko 37,6%.
Mere su u početnoj fazi bile privremene, a konačna odluka je trebalo da usledi naknadno na nivou EU. Dok su Italija i Francuska podržavale tarife, Nemačka je bila opreznija zbog snažnih veza svojih proizvođača sa kineskim tržištem.
Zašto Brisel uvodi tarife
Jedan od glavnih motiva bio je nagli rast prisustva kineskih električnih vozila na tržištu EU. Dok je 2017. godine u EU prodato manje od 20.000 vozila proizvedenih u Kini, do 2023. broj je porastao na nekoliko stotina hiljada godišnje.
Kineska industrijska i klimatska politika dodatno podstiče taj trend. Prema tadašnjim planovima, Kina je želela da u narednim decenijama snažno ograniči prodaju vozila sa motorima na fosilna goriva, a pojedine provincije su išle i dalje, planirajući raniji prelazak na električna vozila.
To znači da će deo konvencionalnih vozila tražiti nova tržišta, a deo već završava u centralnoj Aziji i Africi. Otvara se pitanje kako će se globalno tržište polovnih vozila prilagoditi tim promenama.
Paketi male vrednosti iz Kine
Još jedno važno polje trgovinskih tenzija odnosi se na pakete male vrednosti izvan EU. Prema važećim pravilima, pošiljke kupljene preko interneta iz zemalja koje nisu članice EU ne podležu carinama ako im je deklarisana vrednost ispod 150 evra.
To je otvorilo prostor za veliki broj malih e-commerce pošiljki iz Kine preko platformi kao što su Temu, AliExpress i Shein. Evropske vlasti su tvrdile da se veliki deo te robe nalazi na granici standarda ili ispod nje, dok istovremeno izbegava detaljniju kontrolu.
Prema procenama, tokom prethodne godine u EU je uvezeno više od dve milijarde artikala čija je vrednost bila ispod praga od 150 evra.
Evropska komisija je razmatrala ukidanje tog praga, što bi i jeftinu robu iz trećih zemalja izložilo carinskom tretmanu. Kao glavne mete pominjale su se velike platforme koje direktno šalju ogroman broj malih pošiljki krajnjim kupcima.
Kontejnerski transport iz Kine
Kao da nove carine nisu dovoljne, globalna trgovina se suočava i sa rastom troškova transporta. Cene kontejnerskog prevoza ponovo rastu i na pojedinim rutama se približavaju nivoima iz perioda pandemije.
Trošak prevoza velikog 40-stopnog kontejnera iz Kine ka lukama u Mediteranu u nekim periodima dostiže nekoliko hiljada dolara, dok je transport u suprotnom smeru znatno jeftiniji. Takve razlike direktno utiču na kalkulaciju uvoznika i izvoznika.
Izvoz iz Srbije u Kinu
Za firme iz Srbije pozitivna vest je stupanje na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, kojim su ukinute ili smanjene carine na veliki broj proizvoda. Sporazum je počeo da se primenjuje 1. jula 2024. godine i značajno menja uslove pristupa kineskom i srpskom tržištu.
Srpskim privrednicima koji žele da plasiraju proizvode u Kinu ide u prilog i relativno povoljan trošak transporta ka kineskim lukama, u poređenju sa uvozom iz Kine ka Evropi.
Ipak, dobar proizvod nije dovoljan. Ulazak na kinesko tržište zahteva vreme, ulaganje i dosledan rad na izgradnji prepoznatljivosti i poverenja kupaca.
Naše iskustvo pokazuje da dolazak do stabilne mreže redovnih kupaca nije brz ni jednostavan proces. Učešće na relevantnim sajmovima, kao i ulaganje u lokalni marketing, distribuciju i promociju, praktično su neophodni.
Ako uspete da se pozicionirate na kineskom tržištu, rezultat može biti dugoročan i značajan. Za mnoge kompanije to može biti najvažniji poslovni potez.
Ako razmišljate o plasmanu proizvoda u Kinu i treba vam pomoć oko izbora proizvoda, pronalaženja partnera ili organizacije uvoza i izvoza, stojimo vam na raspolaganju.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Da li carine zaista poskupljuju robu?
Da. Iako ih formalno plaćaju uvoznici, trošak se često prenosi na krajnje kupce kroz više prodajne cene.
Zašto EU uvodi tarife na kineska električna vozila?
Glavni cilj je zaštita evropske automobilske industrije i ublažavanje prednosti koju kineski proizvođači imaju zahvaljujući subvencijama.
Šta znači prag od 150 evra za male pakete?
Po važećim pravilima, pošiljke izvan EU čija je deklarisana vrednost ispod 150 evra ne podležu carinama, što je omogućilo veliki rast malih e-commerce pošiljki.
Kako carine utiču na transport iz Kine?
Pored samih carina, globalna trgovina trpi i zbog rasta troškova kontejnerskog prevoza, što dodatno utiče na cenu uvoza.
Da li Srbija ima prednost pri izvozu u Kinu?
Da, sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine olakšava plasman određenih proizvoda i može biti značajna prednost za srpske izvoznike.
← Nazad na: Poslovanje sa Kinom