Do 1. jula 2021. pošiljke male vrednosti, odnosno vrednosti manje od 22 evra, bile su oslobođene plaćanja PDV-a. Od 1. jula 2021. sve komercijalne pošiljke koje pristižu u Hrvatsku, Sloveniju ili bilo koju drugu zemlju EU, a da su poslate izvan Evropske unije, biće oporezivane porezom na dodatu vrednost bez obzira na njihovu vrednost.

Na pošiljke male vrednosti koje se naručuju putem interneta iz Kine, Velike Britanije ili SAD-a, dakle iz zemalja izvan EU, moraće se platiti PDV. Porez na dodatu vrednost u Hrvatskoj obračunat će se u visini od 25%, a u Sloveniji 22%, bez obzira na to je li pošiljka naručena pre ili nakon 1. jula 2021. godine.

---

Šta se menja od 1. jula 2021.

Sve komercijalne pošiljke koje nakon 1. jula 2021. pristignu iz zemalja koje nisu deo zajedničkog evropskog tržišta biće skuplje za krajnjeg kupca. Na njih će se od sada morati platiti PDV kao i dodatna naknada pošti ako vam ona isporučuje paket.

IOSS sistem i postupak oporezivanja

Evropska unija aktivirala je IOSS (Import One Stop Shop) putem kog se obavlja posebni postupak oporezivanja. Porez na dodatu vrednost na pošiljke male vrednosti uvodi se zbog usklađivanja sa Direktivom Veća Evropske unije 2017/2455.

Prodavci koji se priključe ovom sistemu (AliExpress je već to uradio) odmah će kupcima, uz cenu narudžbe, pridodati i iznos PDV-a, pa će isporuka i carinjenje biti pojednostavljeni. Svi koji su do sada kupovali putem eBaya, AliExpressa, Banggooda i sličnih shopova uz uslove i troškove dostave moraće proveriti je li u cenu uračunat PDV.

Prilikom preuzimanja paketa naplaćivaće se dodatna naknada Pošti ili kurirskoj službi, a primalac neće morati da predoči račun i da prolazi kroz proceduru carinjenja i oporezivanja.

Stope PDV-a u zemljama EU

Cene proizvoda sa obračunatim porezom na dodatu vrednost koje će potrošači platiti zavise od toga u kojoj od država članica potrošač živi. Hrvatska ima stopu PDV-a od 25%. Istu stopu imaju Švedska i Danska. Jedino Mađarska ima veću stopu, 27%. Slovenija i Italija imaju stopu od 22%, a Austrija od 20%. U Nemačkoj je stopa poreza na dodatu vrednost 19%. Najmanju stopu na dodatu vrednost plaćaju potrošači iz Luksemburga, 17%.

Pravila za pošiljke naručene pre 1. jula

Loša vest je da ako je pošiljka male vrednosti već naručena i stigne posle 1. jula, na nju će se morati platiti PDV. U skladu sa novim evropskim pravilima o oporezivanju svih pošiljki iz trećih zemalja, od 1. jula veliki kineski trgovac AliExpress ušao je u sastav IOSS-a (Import One Stop Shop) i odmah prilikom kupovine zaračunava PDV.

AliExpress kaže kako će PDV od sada zaračunavati na sve isporuke dobara prema kupcima u EU, uključujući i u slučajevima kada su one jeftinije od 150 evra, te i čak kada se šalju iz skladišta smeštenih unutar EU, a ako prodavac robe ima poslovno sedište izvan EU. Svi prodavci na ovoj platformi na uvoznoj deklaraciji prema EU moraće navesti svoj IOSS broj na temelju kojeg će lokalne pošte znati da paket mogu predati kupcu bez naplate PDV-a i carine.

Naknade Hrvatske pošte

Kako prenosi portal Bug, s obzirom na to da će sve pošiljke koje pristižu iz trećih zemalja morati proći kontrolni pregled, Hrvatska pošta uvela je nove procese obrade, naplate i isporuke pošiljaka. Shodno tome, uvodi se i nova naknada za taj kontrolni pregled, pa će, osim 25% PDV-a, na svaki paket koji poštom stigne u Hrvatsku biti zaračunat i dodatni fiksni iznos.

Kontrolni pregled pošiljaka iz trećih zemalja koje sadrže robu vrednosti do 150 evra platiće se 18,50 kuna, a za robu vrednosti od 150 do 1.000 evra 37,00 kuna. Hrvatska pošta će naplaćivati navedene usluge nebitno je li PDV za robu u pošiljkama plaćen u trećim zemljama ili nije, je li plaćen putem IOSS sistema ili nije, budući je HP obvezna, pod nadzorom Carinske uprave RH, za svaku pošiljku koja sadrži robu iz trećih zemalja izraditi sigurnosnu (ENS) i carinsku deklaraciju.

Izuzeci od novih pravila

Izuzetak ostaju jedino poštanske pošiljke koje fizička osoba šalje fizičkoj osobi u kunskoj protivvrednosti do 45 evra, osim ako se radi o alkoholu, duvanu i parfemima. Takođe, dosadašnja procedura primenjivati će se i dalje za poštanske pošiljke u kojima se nalazi roba vrednosti preko 150 evra – za što će kupac prilikom uručenja trebati platiti iznos carine, poštarine i PDV-a shodno dosadašnjim propisima.

Napomena: Ovaj tekst se odnosi na promene iz 2021. godine. Krajem 2025. i početkom 2026. Evropska unija je najavila nova pravila za male pakete iz Kine koja dodatno utiču na troškove kupovine.

Izvor: bug.hr

Dana 25. novembra 2020. godine Kancelarija državnog saveta Kine objavila je svoj zvanični raspored praznika za 2021. godinu.

Tradicionalno, raspored praznika sadrži dva glavna praznika: Prolećni festival (poznat i kao Kineska nova godina) i Nacionalni praznik NR Kine.

U 2021. godini Prolećni festival se slavi između 11. i 17. februara, a Nacionalni praznik NR Kine između 1. i 7. oktobra.

Po Kineskom kalendaru Nova godina pada u petak, 12. februara 2021. godine. Na taj dan započinje godina Bika.

Verovatno ste se bar jednom zapitali zašto su proizvodi iz Kine često jeftiniji od proizvoda iz Indije. Na prvi pogled deluje da je odgovor jednostavan: obe zemlje imaju ogroman broj stanovnika i veliku radnu snagu. Ipak, razlika u ceni proizvoda ne zavisi samo od broja ljudi, već od razvijenosti industrije, infrastrukture, logistike i načina na koji je proizvodnja organizovana.

Kina i Indija su dve najmnogoljudnije zemlje na svetu, ali kineska privreda je znatno jača, bolje povezana i daleko više usmerena na masovnu proizvodnju za izvoz. Zbog toga kineski proizvodi često imaju nižu cenu i veću dostupnost na svetskom tržištu.

U nastavku objašnjavamo zašto proizvodi iz Indije uglavnom nisu jeftini kao oni iz Kine.

---

I Kina i Indija imaju ogroman proizvodni potencijal, ali Kina je godinama gradila industrijski sistem koji omogućava bržu, masovniju i jeftiniju proizvodnju. To uključuje razvijene industrijske zone, bolje puteve, luke, železnicu, snabdevanje energijom i snažnu mrežu dobavljača.

Indija ima veliki domaći tržišni potencijal i rastuću industriju, ali i dalje ima više prepreka kada je reč o masovnoj proizvodnji. U mnogim delovima zemlje infrastruktura je slabije razvijena, što otežava transport sirovina i gotovih proizvoda. Kada logistika nije efikasna, rastu i ukupni troškovi proizvodnje.

Kineski proizvodi su zato često jeftiniji ne zato što su uvek kvalitetniji, već zato što se proizvode u ogromnim količinama, uz niže troškove po jedinici proizvoda. Ekonomija obima omogućava proizvođačima da smanje cenu, a da i dalje ostanu konkurentni.

Šta konkretno čini razliku?

Prva velika razlika je industrijska infrastruktura. Kina ima razvijeniji sistem fabrika, dobavljača, luka i transportnih pravaca, pa je proizvodnja efikasnija od početka do kraja. Kada se jedan proizvod pravi od komponenti koje su blizu jedne druge i lako dostupne, cena je niža.

Druga razlika je energetska i saobraćajna stabilnost. U Indiji mnoge fabrike i dalje imaju problema sa prekidima u snabdevanju strujom, sporijim transportom i lošijom povezanošću manjih mesta sa industrijskim centrima. To direktno utiče na cenu robe.

Treća razlika je finansijski sistem. Kina ima jači i organizovaniji sistem finansiranja proizvodnje, pa firme lakše dolaze do kapitala za širenje kapaciteta, kupovinu mašina i povećanje proizvodnje. U Indiji je pristup finansiranju za mnoge firme teži, posebno za manje proizvođače.

Kina ima razvijeniji proizvodni lanac

Kina nije samo zemlja sa velikim brojem radnika, već zemlja koja je izgradila čitav ekosistem za proizvodnju. To znači da se sirovine, delovi, ambalaža, mašine i logističke usluge nalaze u jednom širem lancu koji funkcioniše brzo i organizovano. Takav sistem smanjuje troškove i ubrzava isporuku.

U Indiji takav lanac postoji, ali je slabije povezan i manje ujednačen. Zato indijski proizvođači često imaju veće troškove, sporiju proizvodnju i manju mogućnost da ponude istu cenu kao kineski konkurenti.

Indija raste, ali sporije u proizvodnji

Indija je velika i brzo rastuća ekonomija, ali još uvek ne može u potpunosti da parira Kini u masovnoj industrijskoj proizvodnji. Vlada pokušava da ojača domaću proizvodnju kroz programe poput Make in India, ali rezultati dolaze sporije nego što tržište očekuje.

Zbog toga indijski proizvodi često imaju višu cenu od kineskih, naročito kada se radi o robi široke potrošnje, elektronici, tekstilu i industrijskim komponentama. Na tržištu kupci vrlo često biraju jeftiniju opciju, pa kineska roba zato lakše prolazi.

IndiaMART

IndiaMART je najveće indijsko B2B internet tržište koje povezuje kupce sa dobavljačima. Platforma je važna za domaću i regionalnu trgovinu, ali po globalnom uticaju i obimu i dalje nije u rangu velikih kineskih B2B platformi.

IndiaMART omogućava kupcima lakše pronalaženje dobavljača, širu ponudu proizvoda i bolju vidljivost tržišta za indijske firme. Ipak, kao i kod svake B2B platforme, kupci moraju pažljivo proveriti kompaniju, dokumentaciju i uslove plaćanja pre nego što naruče robu.

Pored IndiaMART-a, u Indiji postoje i druge B2B platforme kao što su TradeIndia, ExportersIndia, Fibre2Fashion i slični sajtovi. One mogu biti korisne za pronalaženje dobavljača, ali ne menjaju činjenicu da kineska industrija i dalje ima prednost u ceni, brzini i obimu proizvodnje.

Kontakti diplomatskih misija

U nastavku donosimo kontakt podatke ambasada i konzulata za građane Srbije, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja regije sa sedištem u Kini, kao i kineskih diplomatskih misija u tim zemljama.

Strane ambasade i konzulati u Kini

Austrija

Ambasada Republike Austrije u Pekingu
Adresa: 5 Xiushui Nan Lu, Jianguomenwai, Beijing 100600
Tel: +86 10 6532 2061-3
Fax: +86 10 6532 1505
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Generalni konzulat Republike Austrije u Šangaju
Adresa: 3A Qi Hua Building, No. 1375 Huaihai Zhong Lu, Shanghai 200031
Tel: +86 21 6474 0268
Fax: +86 21 6471 1554
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Bosna i Hercegovina

Ambasada Bosne i Hercegovine u Pekingu
Adresa: 1-5-1 Ta Yuan, Diplomatic Office Building, No.14 Liangmahe Nan Lu, Beijing 100600
Tel: +86 10 6532 6587
Fax: +86 10 6532 6418
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.
Website: www.bhembassychina.com

Bugarska

Ambasada Republike Bugarske u Pekingu
Adresa: 4 Xiushui Bei Lu, Jianguomenwai, Beijing
Tel: +86 10 6532 1946, 6532 1916, 6532 4925
Fax: +86 10 6532 4502

Hrvatska

Ambasada Republike Hrvatske u Pekingu
Adresa: 2-1-31, Diplomatic Building, Sanlitun, Beijing
Tel: +86 10 6532 6241, +86 10 6532 6256
Fax: +86 10 6532 6257

Češka

Ambasada Češke Republike u Pekingu
Adresa: Ritan Lu, Jianguomenwai, Beijing
Tel: +86 10 6532 1531, +86 10 6532 6902
Fax: +86 10 6532 4814

Generalni konzulat Češke u Šangaju
Adresa: Qi Hua Building 12B, No. 1375 Huaihai Zhong Lu, Shanghai
Tel: +86 21 6471 2410
Fax: +86 21 6474 1159

Mađarska

Ambasada Republike Mađarske u Pekingu
Adresa: 10 Dongzhimenwai Dajie, Sanlitun, Beijing
Tel: +86 10 6532 1431-3, +86 10 6532 3845 (Trgovačko odeljenje)
Fax: +86 10 6532 5053

Rumunija

Ambasada Rumunije u Pekingu
Adresa: Ritan Lu, Dong'er Jie, Beijing
Tel: +86 10 6532 3442, +86 10 6532 3255
Fax: +86 10 6532 5728

Slovačka

Ambasada Slovačke Republike u Pekingu
Adresa: Ritan Lu, Jianguomenwai, Beijing
Tel: +86 10 6532 1531
Fax: +86 10 6532 4814

Slovenija

Ambasada Republike Slovenije u Pekingu
Adresa: 3-53, Jianguomenwai, Beijing
Tel: +86 10 6532 6356
Fax: +86 10 6532 6358

Srbija

Ambasada Republike Srbije u Pekingu
Adresa: Chao Yang Qu, San Li Tun, Dong Liu Jie 1, Beijing 100600
Tel: +86 10 6532 3516, +86 10 6532 1562
Fax: +86 10 6532 1207, +86 10 6532 6248
Email (konzularno odeljenje): Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.
Website: www.beijing.mfa.gov.rs

Generalni konzulat Republike Srbije u Šangaju
Adresa: Room 302, Lyon Garden, No. 1 Liushi Lane, Ronghua Dong Lu, Gubei Xinqu, Shanghai
Tel: +86 21 6208 1388
Fax: +86 21 6208 7412

Kineske ambasade i konzulati u regionu

Austrija

Ambasada Narodne Republike Kine u Beču
Adresa: Metternichgasse 4, A-1030 Vienna, Austria
Tel:
Protokolarno odeljenje: +43 1 714314948 (24h)
Administrativno odeljenje: +43 1 714314918
Vojno odeljenje: +43 1 714314955
Trgovačko odeljenje: +43 1 714314923
Konzularno odeljenje: +43 1 7103648
Fax: +43 1 7136816

Bosna i Hercegovina

Ambasada Narodne Republike Kine u Sarajevu
Adresa: Braće Begića 17, 71000 Sarajevo
Tel:
Administrativno odeljenje: +387 33 215102, 262110
Konzularno odeljenje: +387 33 665686
Trgovačko odeljenje: +387 33 263450, 215107
Fax: +387 33 215108
Mobitel: +387 61 132264
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.
Website: ba.china-embassy.gov.cn

Bugarska

Ambasada Narodne Republike Kine u Sofiji
Adresa: Str. Alexander von Humboldt 7, Sofia 1113, Bulgaria
Tel: +359 2 9733910
Fax: +359 2 9711081

Hrvatska

Ambasada Narodne Republike Kine u Zagrebu
Adresa: Mlinovi 132, 10000 Zagreb, Croatia
Tel: +385 1 4637011 (24h)
Administrativno odeljenje: +385 1 4637010
Vojno odeljenje: +385 1 4637015
Konzularno odeljenje: +385 1 4637020
Fax: +385 1 4637021, 4637012
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Češka

Ambasada Narodne Republike Kine u Pragu
Adresa: Pelleova 22, 16000 Prague 6-Bubenec, Czech Republic
Tel:
Recepcija: +420 224322235
Administrativno odeljenje: +420 224322323, 224312143
Informativno odeljenje: +420 224323930
Fax: +420 224319888
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Mađarska

Ambasada Narodne Republike Kine u Budimpešti
Adresa: No. 17, Benczur Utca, 1068 Budapest, Hungary
Tel: +36 1 3524872 (24h)
Administrativno odeljenje: +36 1 3527247
Fax: +36 1 3229067
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Rumunija

Ambasada Narodne Republike Kine u Bukureštu
Adresa: No. 2, Nordului Street, Sector 1, Bucharest 71512, Romania
Tel:
Recepcija: +40 21 2328858
Administrativno odeljenje: +40 21 2329674
Konzularno odeljenje: +40 21 2329744
Vojno odeljenje: +40 21 2329671
Trgovačko odeljenje: +40 21 2329673, 2320522
Fax: +40 21 2330684
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Slovačka

Ambasada Narodne Republike Kine u Bratislavi
Adresa: Udolna 7, Bratislava 81102, Slovakia
Tel:
Recepcija: +421 7 54415304
Administrativno odeljenje: +421 7 54414577
Konzularno odeljenje: +421 7 54416560
Vojno odeljenje: +421 7 54415302
Fax: +421 7 54416551, 54415033
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Slovenija

Ambasada Narodne Republike Kine u Ljubljani
Adresa: Legatova Ulica 2, Ljubljana, P.O. Box 1125, Slovenia
Tel: +386 1 4233127
Fax: +386 1 4233138
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Srbija

Ambasada Narodne Republike Kine u Beogradu
Adresa: Užička 25, 11000 Beograd
Tel: +381 11 3695057
Fax: +381 11 3066001
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Vojno odeljenje
Užička 25, 11000 Beograd
Tel: +381 11 2067907

Ekonomsko i trgovinsko odeljenje
Dr. Jovana Danića 1, 11000 Beograd
Tel: +381 11 2651630
Fax: +381 11 2650726
Email: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Odeljenje za kulturu
Užička 25, 11000 Beograd
Tel: +381 11 3692684
Fax: +381 11 3692684

Prosvetno odeljenje
Aradska 4, 11000 Beograd
Tel: +381 11 3807583

Konzularno odeljenje
Augusta Cesarca 2V, 11000 Beograd
Tel: +381 11 2067917 (na srpskom)
Fax: +381 11 3693163
Radno vreme (osim praznika):
Utorak 9:00–11:30h (predaja dokumentacije za vizu 9:00–11:00h), 14:00–16:00h
Sreda 9:00–11:30h (predaja dokumentacije za vizu 9:00–11:00h)
Četvrtak 9:00–11:30h (predaja dokumentacije za vizu 9:00–11:00h)