Besplatna dostava proizvoda iz Kine

Napomena (aktuelizacija): Ovaj tekst objašnjava zašto je godinama bilo moguće poručivati male pošiljke iz Kine uz „besplatnu dostavu“, zahvaljujući pravilima Univerzalne poštanske unije (UPU) i veoma niskim poštanskim tarifama za Kinu. Od tada su se pravila i cene promenili – posebno u EU, gde se uvodi paušalna carina od 3€ na male pakete – zato ovaj članak posmatrajte kao objašnjenje mehanizma, a ne kao opis današnje situacije.

Ako ste nekada poručivali pojedinačne proizvode iz Kine, verovatno ste videli da mnogi od njih imaju označenu besplatnu dostavu. Kada naručujete stvari putem interneta, često se dešava da vas košta manje da vam se paket pošalje iz udaljenih delova sveta, nego da vam sličan paket stigne iz prodavnice koja je „preko puta ulice“.

Logično bi bilo da slanje pošte i paketa preko okeana mora da košta više nego lokalna dostava, ali u praksi to dugo nije izgledalo tako.

Da li ste se ikada zapitali kako je to moguće?

U ovom tekstu pokušavamo da objasnimo zašto je Kina imala tako niske poštanske troškove, šta je Tramp pokušao da promeni i zašto je to naljutilo Kinu.

Kako funkcioniše „prvi“ i „poslednji kilometar“

Stope međunarodne isporuke obično se računaju tako da pokriju troškove operatora „prvog kilometra“, zatim prevoz paketa od zemlje porekla do zemlje odredišta i na kraju troškove operatora „poslednjeg kilometra“.

Troškovi prvog i poslednjeg kilometra su najveći, jer tu neko fizički mora da preuzme i uruči pošiljku – tu se najviše vidi cena rada i logistike „na terenu“.

Do 1969. godine, trošak poslednjeg kilometra snosila je pošta zemlje odredišta i praktično se nije posebno obračunavao. Tada su članice Univerzalne poštanske unije (organizacija u okviru UN) usvojile sistem terminalnih taksi („terminal dues“), kako bi poštanske službe u zemlji odredišta dobijale bar deo nadoknade za stvarne troškove dostave.

Razlog zbog kojeg su prodavci iz Kine mogli da ponude nisku cenu ne samo na proizvodima već i na isporuci bio je kombinacija niskih troškova prvog kilometra (China Post) i niskih terminalnih naknada koje su primenjivane kada pošiljke stižu u SAD (USPS), kao i u druge razvijene zemlje.

Psihologija „besplatne dostave“

Kineski trgovci su vrlo rano shvatili da kupci naročito vole besplatnu dostavu. Mnogi kupci bukvalno filtriraju proizvode tako da vide samo one sa „free shipping“ oznakom.

Velika je verovatnoća da će kupac pre izabrati proizvod sa besplatnom dostavom nego isti taj proizvod gde je posebno prikazana cena proizvoda i cena slanja, čak i ako je ukupna suma ista.

Drugim rečima, kombinacija niskih međunarodnih poštanskih tarifa za Kinu i psihologije kupaca napravila je savršenu podlogu za rast kineskih e‑commerce platformi i sitnih pošiljaka širom sveta.

Zašto je Tramp krenuo na UPU i Kinu

„Nelogičan“ račun u izveštaju američke poštanske službe za 2015. godinu bio je jedan od okidača za odluku predsednika Donalda Trampa da zapreti povlačenjem SAD iz Univerzalne poštanske unije – jedne od najstarijih svetskih međunarodnih organizacija.

Prema podacima Američke poštanske službe, poštarina za malu pošiljku od 2 kg poslatu iz jedne američke države u drugu iznosila je oko 20 USD, dok je slanje istog takvog paketa iz Kine koštalo oko 5 USD.

Tramp je tvrdio da Kina plaća „diskontne“ stope za međunarodnu isporuku u okviru UPU sistema i da je to nanelo štetu američkoj poštanskoj službi.

Potez za izlazak iz Univerzalne poštanske unije, koja nadgleda međunarodne razmene pošte, bio je deo njegove protekcionističke politike i pokušaj da se ukine kineska konkurentska prednost u malim pošiljkama, posebno u odnosu na američke online trgovce.

U isto vreme, Trampova administracija dodatno je zaoštrila retoriku prema Kini – od optužbi za mešanje u izbore do daljeg zaoštravanja trgovinskog rata između SAD i Kine.

Šta je UPU i zašto je bitan

Od slanja pisma do prijema paketa kupljenih preko interneta, poštanske cene u velikoj meri se usklađuju preko UPU – organizacije sa sedištem u Švajcarskoj koja koordinira stope i standarde između poštanskih sistema u 190+ zemalja sveta.

Prema svojoj misiji, cilj ove organizacije je da uspostavi svetsku poštansku mrežu i podstakne saradnju između zemalja članica.

Srce Trampovih zamerki bio je sistem terminalnih taksi UPU – siromašnije i zemlje u razvoju plaćale su niže stope od bogatih zemalja. UPU je Kinu i dalje svrstavao u „prelaznu“ zemlju (transition country), što znači da je imala pravo na niže stope prema „ciljnim“ zemljama poput SAD.

Rezultat: slanje pošte iz Kine u SAD koštalo je manje nego što Amerikanci međusobno naplaćuju za domaću dostavu. Trampova administracija tvrdila je da to šteti američkim biznisima, jer američki kupci mogu da kupe kineske proizvode po nižoj ceni čak i kada se uračuna trošak slanja iz Kine.

Američka poštanska služba procenila je da je tokom 2016. izgubila više od 135 miliona dolara upravo na ovim razlikama u tarifama.

Šta znači povlačenje ili pritisak SAD u okviru UPU

U okviru UPU procedura povlačenja traje godinu dana, tokom koje se vode pregovori o promeni sistema i visini terminalnih taksi. Trampova administracija je jasno poručila da želi da uvede „samoproglašene stope“ što je pre moguće – praktično da sama odredi koliko će naplaćivati stranim poštanskim službama za „poslednji kilometar“ u SAD.

Ideja je bila da se inostrane pošte, uključujući kinesku, nateraju da plaćaju više za isporuku malih paketa unutar SAD, čime bi se smanjila razlika u ceni između domaćih i međunarodnih pošiljaka.

Istovremeno, od stranih poštanskih službi traženo je više podataka o pošiljkama, kako bi carina i druge službe lakše otkrivale drogu i ilegalne pošiljke – što takođe povećava troškove obrade.

Na koga sve utiču ove promene

Velike kompanije poput Amazon.com i UPS‑a godinama su tvrdile da je postojeći UPU sistem nepošten i da favorizuje jeftine međunarodne pošiljke u odnosu na domaći transport, pa su podržavale reviziju sistema.

Ipak, i američki i kineski potrošači moraju da računaju da nove, više poštanske cene podrazumevaju skuplje proizvode i skuplju dostavu.

Ekspanzija kineskih e‑commerce platformi poput Alibabe i drugih, koje šalju robu širom sveta uz simbolične troškove dostave, suočila se sa rizikom da deo trgovine izgubi konkurentsku prednost ako poštanske cene značajno porastu.

U 2017. godini, vrednost kineske e‑trgovine dostigla je oko 8,2 biliona juana (više od 1,1 biliona USD), što je rast od preko 20% u odnosu na prethodnu godinu. Na vrhu liste prekograničnih poštanskih odredišta za proizvode iz kontinentalne Kine bili su Hongkong, SAD i Rusija.

Opširnije o ovoj temi možete čuti i u podcast epizodi „The Postal Illuminati“ (NPR).

---

Kako danas gledati na „besplatnu dostavu“

Kombinacija niskih UPU tarifa i kineskih troškova rada godinama je omogućavala prodavcima iz Kine da nude proizvode sa oznakom „besplatna dostava“, čak i kada je paket putovao na drugi kraj sveta. U međuvremenu, pravila i cene se menjaju – posebno u EU, gde se uvodi paušalna carina od 3€ na male pakete i postepeno ukida „privilegovan“ status sitnih pošiljki.

To znači da mali paketi iz Kine više nisu toliko povoljni kao nekada, a kupci i uvoznici sve češće razmišljaju da li je isplativije uvoziti robu u većim količinama (B2B) umesto da naručuju mnogo malih pošiljki. Za detaljnije objašnjenje novih pravila u EU pogledajte tekst „Nova pravila EU: 3€ carine na male pakete“.

I dalje postoje situacije u kojima „free shipping“ ima smisla, ali je važno razumeti da „besplatna dostava“ nikada nije bila zaista besplatna – neko te troškove uvek plati, samo je pitanje da li je to pošta, prodavac ili kupac, i pod kojim uslovima.

---