Cena transporta kontejnera iz Kine 2020–2021

Napomena (aktuelizacija): Ovaj tekst opisuje situaciju sa cenom kontejnerskog transporta iz perioda 2020–2021. godine, kada su vozarine zbog pandemije COVID‑19 i poremećaja u lancima snabdevanja dostizale rekordne nivoe. Danas su cene i uslovi drugačiji, zato ovaj članak koristite kao istorijski primer i kontekst, a ne kao izvor aktuelnih cena.

Uvod: šta se desilo sa cenom kontejnerskog transporta

Novembra 2020. počeo je snažan rast cene kontejnerskog transporta.

U odnosu na period pre pandemije, cene su u pojedinim rutama bile višestruko veće. U medijima se često pominjalo i „desetostruko" poskupljenje u odnosu na najniže nivoe iz prethodnih godina.

Logično pitanje koje su svi postavljali bilo je:
– Da li je to početak kraja jeftine robe iz Kine?
– Da li se nazire smirivanje situacije, ili će ovo postati novo „normalno"?

Desetine teretnih brodova usidrenih kod kalifornijske obale slikovito su ilustrovale poremećaje u isporuci. Ti poremećaji su postali jedna od glavnih karakteristika post‑COVID oporavka.

Takva situacija je:

• podsticala inflaciju,
• usporavala rast,
• dovodila u pitanje globalni ekonomski model koji je vladao tri decenije.

Prema tadašnjim podacima iz SAD, nije izgledalo da postoji šansa da se stvari brzo vrate u „normalu".

---

Broj kontejnerskih brodova ispred Kalifornije

Broj kontejnerskih brodova koji su bili usidreni ili plutali u zalivu San Pedro, ispred luka Los Anđelesa i Long Biča, sredinom septembra 2021. oborio je sve dotadašnje rekorde.

O ovome smo pisali još u avgustu, kada je postavljen rekord od 43 broda usidrena ispred kalifornijskih luka. Tada su mediji koji prate logistiku najavljivali dodatni priliv brodova i još veće zastoje zbog nadolazećih praznika u SAD.

Tri nedelje kasnije, prema podacima Marine Exchange of Southern California, u zalivu San Pedro bilo je ukotvljeno čak 73 kontejnerska broda – novi rekord svih vremena.

To je značilo da je oko 500.000 kontejnera praktično bilo „zarobljeno".

Zastrašujuća količina:

• procenjivalo se da bi, ako bi se ti kontejneri poređali jedan za drugim,
• taj niz bio dug oko pola američkog kontinenta,
• od zapadne ka istočnoj obali.

Problem se nije završavao na Kaliforniji. I u drugim lukama SAD beležio se rast broja brodova koji čekaju na istovar.

YouTube video: ilustracija razmera krize

Tokom tog perioda pojavili su se i brojni komentari i analize. Naišli smo i na YouTube video pod naslovom „Kriza teretnih brodova je veštački proizvedena – kreiranje noćne more u lancu snabdevanja" (korisnik „iAllegedly"), gde se vide luke ispred Los Anđelesa i velika količina brodova koji čekaju na istovar, ali i ogromna količina praznih kontejnera koji stoje u luci.

Snimak kontejnerskih brodova koji čekaju na istovar ispred Los Anđelesa – ilustracija razmera krize u lancu snabdevanja

U videu se iznose lični stavovi autora koji nikako nisu nužno i naš stav – posebno kada je reč o optuživanju Kine ili jednostavnim objašnjenjima tipa „kriza je veštački proizvedena".

Iako autor tvrdi da je kriza „napravljena", nigde se jasno ne objašnjava kako i šta je tačan uzrok. Više puta se pominje da uzrok nije nedostatak radne snage, a iznose se i neosnovane optužbe na račun Kine i aktuelne američke administracije, ali bez konkretnih argumenata.

Nas nije zanimalo mišljenje autora, već vizuelni prikaz situacije u lukama i količina brodova i kontejnera koja se tamo nalazila – to smo želeli da podelimo sa vama kao ilustraciju razmera problema.

Ekonomski značaj: roba stoji, vreme i troškovi teku

Sa ekonomskog stanovišta, u pitanju je bila katastrofa: roba stoji, a vreme i troškovi teku.

Da bi se roba nesmetano kretala od prekomorskih fabrika (uglavnom u Kini) do kupaca, moraju da funkcionišu usklađeno:

• teretni brodovi,
• transportni kontejneri,
• teretni terminali,
• kamionski prevoznici,
• dispečeri,
• železnice.

Ako se ovaj „točak" zaglavi bilo gde u lancu, posledice se prenose na ceo lanac snabdevanja.

Na početku tog lanca nalaze se proizvođači u Kini.

Nestašica struje u Kini

Tu dolazimo do još jednog problema koji je tada iskrsao: prestanak ili smanjenje rada mnogih fabrika usled nedostatka električne energije u Kini.

Te godine nastala je „savršena oluja" faktora:

• prekidi u snabdevanju ugljem,
• rastuća potražnja u industriji i domaćinstvima,
• politički odnosi.

Zajedno su doveli do nestašice struje širom zemlje.

Tačan miks uzroka bilo je teško definisati. Postavljala su se pitanja:

• Da li Kina namerno štedi električnu energiju dok su luke širom sveta zatrpane robom?
• Ili je problem prvenstveno u snabdevanju ugljem?

Kina, Australija i bojkot uglja

Australija je najveći svetski izvoznik metalurškog (koksnog) uglja, koji se koristi za proizvodnju čelika. Kina se dugo značajno oslanjala na uvoz tog uglja, koji je dobrog kvaliteta i relativno jeftin.

Međutim, u prethodnim godinama odnosi između ove dve zemlje značajno su zahladneli i kupovina uglja iz Australije je praktično obustavljena. Od kada je Peking pokrenuo nezvanični bojkot australijskog uglja u oktobru prethodne godine, globalni tokovi uglja doživeli su velike promene.

Dok je kineski uvoz australijskog uglja efektivno pao na nulu, uvoz iz drugih zemalja se povećao kako bi se popunio ovaj nedostatak. Pošto ugalj čini značajan deo kineske potrošnje energije, njegova stalna nabavka je ključna za energetsku sigurnost zemlje.

Istovremeno, kineski predsednik najavio je da Kina neće više graditi nove termoelektrane u inostranstvu i da zemlja planira da do 2060. postane „carbon‑neutral" – sa neto nultom emisijom ugljen‑dioksida.

Da li je Kina pokušavala da iskoristi trenutak kada su luke širom sveta zatrpane robom kako bi se brže odrekla uvoza uglja i ubrzala tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, teško je reći. Lepo zvuči, ali je u praksi izuzetno teško izvodljivo – ipak, kada je Kina u pitanju, često ništa nije nemoguće.

Zaključak: lanac snabdevanja bio je prekinut na više tačaka:

• na nivou proizvodnje (fabrike, struja),
• na nivou logistike (brodovi, luke, kopneni transport).

Da li će i kada sve biti u potpunosti vraćeno u „normalu" bilo je tada nemoguće precizno prognozirati. Ali je jedno bilo sigurno: posledice ovog perioda osetili su i osećaće svi učesnici u lancu snabdevanja i potrošači.

Poređenje cena: Kina – Mediteran 2020–2021

Za kraj pogledajmo poređenje cene transporta kontejnera iz Kine do Mediterana u periodu 01.11.2020 – 30.10.2021.

---

Kako ovaj period posmatrati danas?

Period 2020–2021. pokazao je:

• koliko snažno globalni poremećaji mogu da utiču na cenu kontejnerskog transporta,
• koliko brzo troškovi logistike mogu da „pojedu" maržu uvozniku.

Danas su vozarine na drugim nivoima nego u vrhuncu krize, ali i dalje ostaju podložne promenama usled:

• sezonskih pikova,
• geopolitike,
• promene potražnje.

Ako želite da razumete koje sve stavke danas ulaze u cenu kontejnera (BAF, CAF, THC, lokalne takse), kako se formira ponuda špeditera i kada je isplativije birati LCL, a kada FCL, pogledajte naš kompletan vodič za transport robe iz Kine.

---